CBDC (Central Bank Digital Currency) – Digitalni novac budućnosti ili potpuna kontrola?

U poslednjih nekoliko godina, globalni finansijski pejzaž se menja brže nego ikada ranije. Jedan od najznačajnijih koncepata koji je privukao pažnju kako ekonomskih stručnjaka, tako i običnih građana, jeste CBDC – digitalna valuta centralne banke (engl. Central Bank Digital Currency). Iako na prvi pogled deluje kao još jedan oblik digitalnog novca, CBDC nosi sa sobom niz mogućnosti, ali i izazova koji mogu radikalno izmeniti način na koji obavljamo finansijske transakcije, čuvamo novac i percipiramo privatnost u digitalnoj eri.

CBDC je elektronski oblik fiat valute koji izdaje i reguliše centralna banka jedne države. Za razliku od kriptovaluta kao što su Bitcoin ili Ethereum, koje funkcionišu na decentralizovanim mrežama i bez centralne kontrole, CBDC je direktno pod jurisdikcijom državnog monetarnog sistema. Upravo ta razlika čini CBDC veoma zanimljivim, ali istovremeno i kontroverznim pojmom.

Pojava CBDC-a nije slučajna. U svetlu rasta popularnosti kriptovaluta, smanjenja upotrebe gotovine i potrebe za modernizacijom postojećih finansijskih sistema, mnoge centralne banke – uključujući Narodnu banku Kine, Evropsku centralnu banku, Federalne rezerve SAD i druge – istražuju ili su već započele pilot projekte digitalnih valuta. Na primer, Kina već sprovodi testiranje digitalnog juana (e-CNY) na nacionalnom nivou, dok Evropska unija razvija koncept digitalnog evra.

Osnovna ideja iza CBDC-a jeste unapređenje efikasnosti platnih sistema, omogućavanje bržih i sigurnijih transakcija, bolja kontrola nad monetarnom politikom, ali i veća inkluzivnost – posebno u zemljama gde veliki broj građana nema pristup tradicionalnim bankarskim uslugama. Međutim, tu se otvaraju i brojna pitanja.

Jedno od ključnih pitanja koje mnogi analitičari postavljaju jeste: da li CBDC predstavlja korak ka finansijskoj slobodi i inkluziji, ili pak uvod u totalni nadzor nad potrošnjom građana? Iako mogućnost bržeg i sigurnijeg transfera sredstava deluje privlačno, činjenica da centralna banka može imati potpuni uvid u sve transakcije jednog korisnika otvara vrata ozbiljnim etičkim i pravnim dilemama.

Takođe, postavlja se pitanje da li uvođenjem CBDC-a dolazi do konkurencije sa komercijalnim bankama. Ako građani mogu direktno držati sredstva kod centralne banke, koja bi bila svrha tradicionalnih bankarskih institucija? Kakve bi bile posledice po ekonomski sistem i tržišnu stabilnost?

Osim toga, tehnološka implementacija CBDC sistema podrazumeva ogromne izazove – od sigurnosti podataka, zaštite privatnosti korisnika, otpornosti na sajber napade, do međusobne interoperabilnosti između različitih nacionalnih CBDC sistema.

U ovom tekstu istražićemo dubinski šta su zapravo CBDC-i, kako funkcionišu, koje su njihove prednosti i mane, kako se razlikuju od postojećih kriptovaluta i da li je njihova implementacija zaista rešenje za budućnost finansija – ili potencijalni alat za masovni nadzor.

Dok jedni CBDC vide kao neophodan korak u evoluciji novca i savremenih ekonomija, drugi u njima prepoznaju rizik od gubitka finansijske privatnosti i slobode. U svakom slučaju, uvođenje digitalnih valuta centralnih banaka predstavlja revolucionarni trenutak koji će oblikovati način na koji ćemo se odnositi prema novcu u narednim decenijama.

Na sledećim stranicama, detaljno ćemo analizirati strukturu i mehanizme rada CBDC sistema, istražiti razlike između CBDC-a i popularnih kriptovaluta, kao i sagledati geopolitičke i društvene posledice koje ovakav finansijski sistem može doneti. Bilo da podržavate ideju CBDC-a ili joj se oštro protivite, jedno je sigurno – digitalna transformacija novca je počela i više je ne možemo ignorisati.

CBDC, ili digitalna valuta centralne banke, predstavlja novu vrstu digitalnog novca koji izdaje isključivo centralna banka određene zemlje. Za razliku od tradicionalnih elektronskih sredstava plaćanja koje se oslanjaju na komercijalne banke i posredničke finansijske institucije, CBDC omogućava građanima direktan pristup digitalnom novcu koji je državna valuta u svojoj digitalnoj formi.

Ove valute nisu isto što i kriptovalute. Dok Bitcoin ili Ethereum funkcionišu na decentralizovanoj osnovi i koriste mehanizme kao što su „proof of work“ ili „proof of stake“, CBDC je potpuno centralizovan i kontroliše ga državna institucija. Svaka transakcija se evidentira kroz infrastrukturu koju vodi država, što omogućava potpunu kontrolu, ali i veći nadzor nad finansijskim tokovima.

Jedna od ključnih karakteristika CBDC-a je njegova **prava vrednost** – za razliku od digitalnog novca koji trenutno koristimo u mobilnim aplikacijama, CBDC ima status zakonskog sredstva plaćanja i u potpunosti je podržan od strane centralne banke. U praksi, to znači da digitalni evro, dolar ili juan ima istu vrednost i pravnu snagu kao papirna verzija tog novca.

Postoje dva osnovna modela implementacije CBDC-a:

Retail CBDC je namenjen opštoj javnosti – građanima i kompanijama. Omogućava korisnicima da imaju digitalne „račune“ direktno kod centralne banke, preko kojih mogu slati, primati i čuvati digitalni novac. Ovaj model je posebno interesantan za zemlje sa slabije razvijenom bankarskom infrastrukturom, jer bi omogućio većem broju građana pristup osnovnim finansijskim uslugama.

Wholesale CBDC je usmeren isključivo ka finansijskim institucijama i koristi se za međubankarske transakcije, unapređenje platnih sistema i poboljšanje likvidnosti. Ovaj model se već testira u nekim evropskim zemljama, gde centralne banke pokušavaju da ubrzaju i učine sigurnijim finansijske razmene među velikim akterima na tržištu.

U zavisnosti od nacionalne strategije i tehnoloških kapaciteta, različite zemlje razvijaju sopstvene CBDC arhitekture. Neke se oslanjaju na blockchain tehnologiju zbog transparentnosti i sigurnosti, dok druge preferiraju centralizovane baze podataka zbog većeg nadzora i jednostavnije kontrole.

Iako zvuči kao jednostavna digitalna alternativa novčanicama i kovanicama, CBDC menja mnogo više od same forme novca. On redefiniše odnose između države, građana i komercijalnih banaka. Kada centralna banka omogućava direktan pristup novcu građanima, posrednici više nisu neophodni, što može izazvati strukturne promene u bankarskom sistemu.

Tehnološki, implementacija CBDC zahteva izuzetno robusnu infrastrukturu. Osnovni tehnički zahtevi uključuju:

• Visok nivo sigurnosti protiv sajber napada

• Otpornost na prekide u radu i gubitke podataka

• Skalabilnost – mogućnost da sistem podrži milione korisnika

• Interoperabilnost – povezivanje sa postojećim platnim sistemima

• Privatnost korisnika, ali i mogućnost nadzora nad ilegalnim aktivnostima

CBDC bi mogao koristiti offline tehnologiju, što znači da bi korisnici mogli vršiti plaćanja i bez internet konekcije. Ovo je posebno važno za ruralne i manje razvijene oblasti. Pored toga, države razmatraju i korišćenje mobilnih aplikacija i pametnih kartica za obavljanje transakcija, što bi omogućilo široku upotrebu među stanovništvom.

U sledećem delu analize, istražićemo koje su konkretne **prednosti i mane CBDC-a**, kako na individualnom tako i na sistemskom nivou.

Digitalne valute centralnih banaka (CBDC) obećavaju revolucionarne promene u načinu na koji koristimo novac, obavljamo transakcije i razmišljamo o finansijskoj bezbednosti. Međutim, kao i svaka inovacija, CBDC nosi sa sobom i brojne izazove i rizike. U ovom delu teksta bavićemo se najvažnijim prednostima i potencijalnim manama ovog sistema.

CBDC ima potencijal da poboljša postojeće finansijske sisteme, unapredi dostupnost usluga i smanji troškove. Evo ključnih prednosti:

• Finansijska inkluzija: CBDC omogućava direktan pristup digitalnom novcu građanima bez potrebe za tradicionalnim bankovnim računom. Ovo je posebno korisno u nerazvijenim i ruralnim oblastima gde banke nisu prisutne.

• Brže i jeftinije transakcije: Transakcije se odvijaju u realnom vremenu bez posrednika, što značajno smanjuje vreme obrade i troškove slanja novca, kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou.

• Bolja kontrola nad monetarnom politikom: Centralne banke bi mogle preciznije upravljati novčanom ponudom, jer bi imale direktan uvid i kontrolu nad protokom digitalnog novca u ekonomiji.

• Smanjenje sivog tržišta: Uz veću transparentnost digitalnih transakcija, država može efikasnije sprečavati utaju poreza, pranje novca i finansiranje kriminalnih aktivnosti.

• Otpornost na finansijske krize: Direktan pristup građana centralnoj banci mogao bi da obezbedi stabilniji sistem, smanjujući rizike bankrota komercijalnih banaka.

• Podrška digitalnoj ekonomiji: CBDC može ubrzati razvoj digitalne trgovine i inovativnih servisa, integrišući se sa platformama e-trgovine, aplikacijama i pametnim ugovorima.

I pored brojnih potencijala, CBDC nosi određene rizike koje države i korisnici moraju pažljivo razmotriti pre implementacije:

• Gubitak privatnosti: Centralne banke bi imale uvid u sve digitalne transakcije korisnika. Iako to može pomoći u borbi protiv kriminala, postavlja se pitanje koliko će građani zadržati pravo na finansijsku privatnost.

• Prevelika centralizacija kontrole: CBDC može dati državi ogromnu moć nad finansijskim životima građana. U ekstremnim slučajevima, novac bi mogao biti „zamrznut“ ili „programiran“ za određene svrhe.

• Ugrožavanje tradicionalnih banaka: Ako građani prebace sredstva sa komercijalnih banaka direktno na CBDC račune, banke mogu izgubiti depozite, što bi smanjilo njihovu sposobnost za kreditiranje i destabilizovalo sektor.

• Tehnički izazovi i sajber bezbednost: Implementacija CBDC zahteva sofisticirane bezbednosne mere. Hakerski napadi, gubitak podataka ili tehnološki propusti mogu imati katastrofalne posledice.

• Digitalna podela: U zemljama sa lošom digitalnom infrastrukturom, starije stanovništvo i tehnološki nepismeni korisnici mogu biti isključeni iz novog sistema.

Važno je istaći da uspeh CBDC-a zavisi od pažljivog balansiranja između funkcionalnosti, kontrole i zaštite prava korisnika. Države koje žure sa implementacijom bez jasnih pravila i tehničke stabilnosti rizikuju ozbiljne posledice po svoj finansijski sistem.

U narednom delu razrade analiziraćemo kako se CBDC razvija u različitim delovima sveta – koje države su već krenule u primenu i kako su njihovi modeli prihvaćeni kod građana i institucija.

Dok pojedine države još uvek razmatraju teorijske mogućnosti primene digitalne valute centralne banke, mnoge druge su već napravile konkretne korake ka njenoj implementaciji. Globalni pejzaž CBDC-a se brzo menja, uz pilot projekte, testiranja i javne rasprave koje oblikuju budućnost novca širom sveta.

Kina je globalni lider kada je reč o razvoju CBDC-a. Njihova digitalna valuta, poznata kao e-CNY, nalazi se u fazi opsežnog testiranja u više od 20 gradova, uključujući Šangaj i Peking. Građani već mogu da koriste digitalni juan za plaćanja u restoranima, javnom prevozu i prodavnicama pomoću specijalno dizajniranih mobilnih aplikacija i kartica.

Kineska vlada koristi CBDC i kao alat za unapređenje unutrašnje kontrole nad finansijama, ali i kao sredstvo za smanjenje zavisnosti od američkog dolara u međunarodnoj trgovini. Implementacija digitalnog juana takođe omogućava precizniju kontrolu nad potrošnjom građana i bržu reakciju tokom ekonomskih kriza.

Evropska centralna banka (ECB) već nekoliko godina aktivno istražuje mogućnost uvođenja digitalnog evra. Projekat se trenutno nalazi u fazi pripreme za pilot testiranje. Glavni ciljevi digitalnog evra uključuju očuvanje monetarnog suvereniteta EU i unapređenje bezbednih i pristupačnih digitalnih sredstava plaćanja.

ECB je jasno naglasila da digitalni evro neće zameniti gotovinu, već će služiti kao dopuna, sa fokusom na zaštitu privatnosti korisnika. Takođe se planira uvođenje mehanizama za ograničenje količine digitalnog novca koji građani mogu posedovati, kako bi se sprečilo ugrožavanje stabilnosti bankarskog sektora.

Federalne rezerve SAD pristupaju CBDC-u sa oprezom. Iako su sprovedene brojne studije i javne konsultacije, ne postoji još uvek jasno definisan pravac. Partnerstva sa MIT-om kroz Project Hamilton ukazuju na ozbiljan tehnički napor, ali politička i regulatorna pitanja i dalje usporavaju donošenje konačne odluke.

Digitalni dolar bi mogao da igra ključnu ulogu u očuvanju globalne dominacije američke valute, ali postoji snažan otpor prema ideji da država ima preveliki uvid u finansijske aktivnosti građana. Balans između efikasnosti i privatnosti predstavlja veliki izazov za američke kreatore politike.

Nigerija je jedna od prvih afričkih zemalja koja je lansirala sopstveni CBDC – eNaira. Iako je lansiranje izazvalo veliku pažnju, usvajanje među stanovništvom je bilo sporije nego očekivano. Građani su često skeptični prema vladinim digitalnim projektima, dok je infrastruktura i dalje slabija u mnogim regionima.

Ipak, eNaira ima potencijal da transformiše pristup finansijskim uslugama za milione Nigerijaca koji nemaju pristup bankarskim uslugama, naročito kroz integraciju sa mobilnim plaćanjima.

Švedska, kao jedna od zemalja sa najnižom upotrebom gotovine u svetu, vodi eksperiment sa digitalnom valutom poznatom kao e-Krona. Cilj je da se osigura da građani i dalje imaju pristup javno dostupnom novcu čak i u digitalnom dobu. Švedska planira uvođenje fleksibilnog sistema koji će biti interoperabilan sa postojećim bankarskim sistemima i podržavati offline plaćanja.

Brazil intenzivno razvija svoj CBDC pod nazivom Digital Real, fokusirajući se na inovaciju u finansijskim uslugama i unapređenje konkurencije. Pilot projekti su već u toku, a lansiranje se očekuje 2025. godine.

Pored ovih primera, više od 100 zemalja širom sveta istražuje ili aktivno razvija sopstveni CBDC. Ova inicijativa uključuje države kao što su Indija, Kanada, Južna Koreja, Australija i Saudijska Arabija. Svaka od njih prilagođava svoj model specifičnostima lokalne ekonomije, društvene strukture i regulatornih okvira.

Iako nijedan globalni standard još uvek nije postignut, saradnja među centralnim bankama je u porastu. Međunarodne organizacije poput Banke za međunarodna poravnanja (BIS) rade na razmeni znanja, izradi bezbednosnih protokola i interoperabilnosti CBDC-a na globalnom nivou.

U nastavku ćemo analizirati etičke dileme i zabrinutosti koje prate razvoj i implementaciju CBDC-a, sa fokusom na privatnost, ljudska prava i potencijalnu zloupotrebu tehnologije.

Pitanja etike, ljudskih prava i potencijalne zloupotrebe centralizovane tehnologije predstavljaju ključne prepreke za širu prihvaćenost CBDC-a. Iako obećava veći nadzor nad kriminalnim aktivnostima i unapređenje finansijske efikasnosti, CBDC takođe otvara vrata potencijalnoj eroziji osnovnih sloboda. U ovom segmentu analiziramo najvažnije etičke dileme i pokušaje njihovog rešavanja.

Najveća zabrinutost u vezi sa CBDC-om tiče se mogućnosti totalnog nadzora nad potrošnjom građana. Za razliku od gotovine, koja je anonimna, digitalni novac ostavlja trag o svakom korisniku, svakoj transakciji, mestu i vremenu plaćanja. Ukoliko ne budu postojale jake regulative o zaštiti podataka, centralne banke ili vlade bi mogle zloupotrebiti ove informacije za političke, komercijalne ili represivne svrhe.

Neki modeli CBDC-a predviđaju tzv. „diferencirane nivoe privatnosti“ – gde manje transakcije ostaju anonimne, dok se veće beleže. Ipak, pitanje poverenja ostaje, naročito u društvima sa autoritarnim režimima.

CBDC se može programirati – što znači da država može odlučiti gde, kada i na šta novac može biti potrošen. Iako ova funkcionalnost može biti korisna za isplatu socijalnih pomoći (npr. samo za kupovinu hrane), postavlja se pitanje: da li građani i dalje imaju pravo da sami upravljaju sopstvenim novcem?

U ekstremnim slučajevima, vlade bi mogle isključiti korisnike iz finansijskog sistema, uslovljavati potrošnju političkom podobnošću, ili ograničiti štednju. Ove mogućnosti zahtevaju čvrste mehanizme pravne zaštite i učešće javnosti u dizajnu sistema.

CBDC bi mogao produbiti digitalni jaz između onih koji imaju pristup tehnologiji i onih koji su digitalno isključeni – naročito starijih, siromašnijih i stanovnika ruralnih oblasti. Bez paralelne podrške za digitalnu pismenost i pristup internetu, veliki deo populacije mogao bi biti izostavljen iz novog ekonomskog modela.

Zato se predlaže da CBDC bude dostupan i offline – preko fizičkih kartica, QR kodova i jednostavnih aplikacija, bez potrebe za stalnim internetom ili pametnim telefonima.

Uvođenje CBDC-a ima i međunarodne posledice. Neke države, poput Kine, teže da svojim digitalnim valutama zamene dolarsku dominaciju u globalnoj trgovini. S druge strane, zemlje koje ne uspeju da razviju sopstvene CBDC sisteme rizikuju da izgube monetarni suverenitet ako njihovi građani počnu koristiti strane digitalne valute.

Postoji i rizik od digitalnih ratova – gde bi države mogle ciljati CBDC infrastrukturu svojih rivala sajber napadima, što bi dovelo do destabilizacije čitavih ekonomija.

CBDC je neizbežna faza evolucije globalnog finansijskog sistema. Međutim, njegov uspeh zavisiće od transparentnosti, demokratske kontrole i odgovornosti institucija koje ga implementiraju. Ključno je da građani, privatni sektor i nevladine organizacije budu aktivno uključeni u dizajniranje i nadzor sistema.

U budućnosti, možemo očekivati integraciju CBDC-a sa pametnim ugovorima, decentralizovanim finansijama (DeFi), i IoT uređajima, što bi moglo dovesti do novog nivoa automatizacije i personalizacije finansijskih servisa.

Međutim, istovremeno je potrebno uvesti globalne standarde o interoperabilnosti, sajber bezbednosti i zaštiti prava korisnika, kako bi se sprečile zloupotrebe i fragmentacija tržišta.

Zaključno, CBDC može biti snažno sredstvo za dobrobit čovečanstva, ali samo ako se koristi odgovorno, uz jasne granice moći i fokus na čoveka, a ne samo na sistem.

CBDC je možda najvažnija tehnološka inovacija u savremenom finansijskom svetu, sa potencijalom da redefiniše način na koji funkcionišu novac, banke, država i građani. Njegova implementacija se sve više ubrzava, a globalna trka za digitalnim novcem je već počela.

Sa jedne strane, CBDC može doneti finansijsku inkluziju, bolju efikasnost sistema plaćanja, brže transakcije i bolju kontrolu nad kriminalnim aktivnostima. Sa druge strane, pretnje po privatnost, mogućnost nadzora i „programabilnosti“ novca predstavljaju realne rizike koje ne smemo zanemariti.

Kako bi CBDC bio uspešan i prihvaćen od strane građana, mora biti dizajniran tako da štiti osnovna ljudska prava, bude transparentan i otvoren za javnu kontrolu. Tehnologija je tu – ali način na koji će biti upotrebljena zavisi isključivo od onih koji je implementiraju i od društava koja to dozvoljavaju.

U narednim godinama, CBDC će igrati ključnu ulogu ne samo u ekonomijama već i u geopolitici, tehnološkoj suverenosti i borbi za digitalnu slobodu. Pitanje nije više da li ćemo imati digitalni novac, već kako ćemo ga koristiti – i ko će zaista imati moć nad njim.